Bez tebe.

Kroz ponoc razliva se odjek mog placa,

ti jecaji dugi i beskrajni

cine mi se stranim,

I kroz prozor vetar pirka

i sa sobom donosi miris tvoj. 

I nebo mi se podsmeva,

jer ima sjaj tvojih beonjaca.

I ta senka poigrava se sa mnom,

cini da na ramenu osetim dodir ruke tvoje,

da vidim lice tvoje.

I onda krenem za tobom ja,

al stanem na cas,

jer znam da ti to ne mozes biti. Vise nikada.

Lirska ispovest Desanke Maksimovic

 Sama sedim u sobi koja je prekrivena mrakom i kroz prozor vetar pirka i sa sobom mi donosi lagane stihove Desankinih pesama. I nebo kao da mi se podsmeva, cini mi se da na sebi ima lik njen. 

Zeli li i ona sada negde iza bregova pobeci? Zeli li i ona ponovo, barem jos jedan put, drzati konce zivota? Ili zeli vecno da sanja snove od stakla?  

...I najednom osetih tu plimu secanja, najednom mi ona daleka postade bliska, osetih kako svojim pesmama oslobadja lance sa mojih ruku, kako stihovima svojim pomera dirke srca mog, kako reci, poput suza natapaju moje misli. I ta senka, salu zbija sa mnom, jer cini da vidim lik njen, oci njene ispunjene skromnoscu, usne na kojima igra osmeh.

Brankovina, ekskurzija, nekoliko godina ranije. Pod krosnjom velikog drveta nalazila se humka, obrasla travom koju je krasila metalna ploca na kojoj je bilo ispisano njeno ime. U prvi mah, bila sam zbunjena. Zar ona, tako velika pesnikinja bude sahranjena ovde? Kolike visine je dosezala skromnost te zene?

I onda, ugledah jednu klupu kraj njenog groba i ucini mi se kao da jasno vidim nju na izmaku svojih snaga, a opet vedru i nasmejanu kako mi govori da je njena zelja bila da bude bas ovde sahranjena. Sada, godinama kasnije, citajuci njene pesme, citajuci stihove o njenoj ljubavi prema zavicaju, shvatam njenu zelju. Zivot jednog pesnika dug je onoliko dugo koliko njegove pesme zive. Desanka je svoju prvu pesmu, "Strepnju" ispevala davne 1925. godine i tada je zapocela svoj pesnicki zivot. Njene pesme pevaju o ljubavi i rodoljublju, o prirodi i dobroti jednog coveka. Ona cak kroz svoje pesme Trazi pomilovanje za sebra i vojnike, za zene i za neshvacene, ona svojim pesmama menja granice nasih vidika i nema onoga ko se bar jednom nad njenim pesmama nije zamislio. Ko bar jednom nije preispitao svoje mane. I ko ce sada, za tebe Desanka traziti pomilovanje?

Pitas me zasto bi neko trazio pomilovanje za tebe?

Gde bi ovaj svet nasao drugu koja je kao ti, koja zadivljuje stihovima svojim, koja se poistovecuje sa srcima mnogim, gde bi nasli drugu koja je skromna kao ti, onu koja miri i najuzburkanije misli, koja cini da se svaka prolivena krv zapamti, koja svet menja recima onda kada se cini da je sveka rec suvisna koje izgubljene vraca na prave stanice zivota.Drugu kao ti? Ima li takve, Sunce moje? I

onda laganim koracima krenem ka klupi na kojoj vidim nju, ali zastanem na trenutak, jer znam da to ona ne moze biti, vise nikada.